Svedoci smo da je digitalno nasilje u ekspanziji. Postoje brojne definicije digitalnog nasilja. Elektronsko ili digitalno nasilje i zlostavljanje je zloupotreba informacionih tehnologija koja ima za posledicu povredu druge ličnosti i ugrožavanje dostojanstva i ostvaruje se slanjem poruka, elektronskom poštom, SMS-om, četovanjem, uključivanjem u forume, društvene mreže, putem web sajta i slično. Kako bi dece bila bezbedna na internetu, osnovna škola Ljuba Nešić u Zaječaru sprovodi projekat o digitalnoj pismenosti, kazala je između ostalog Marina Stanojlović-Mirčić, profesor italijanskog jezika i Koordinator Erasmus projekta.
Ono što mi kao škola sprovodimo tokom ove školske godine jeste Erasmus projekat “Učenje kroz igru – zabavno i bezbedno” za koje smo dobili novčani grant od Evropske unije. To je projekat o digitalnoj pismenosti kao jednoj od ključnih veština koje su neophodne svakom čoveku u XXI veku, budući da živimo u digitalnom svetu. S tim u vezi neophodno je i obrazovanje unaprediti i prilagoditi novinama, tako da je naš projekat spojio bezbednu upotrebu digitalnih tehnologija, računara, laptopova, smart telefona, tableta i sl. i nastavu zasnovanu na gejmifikaciji i tehnikama učenja putem digitalnih platformi. Svaki oblik nasilja pa i digitalno prijavljuje se u školi, odeljenskom starešini, nastavnicima, pedagogu, psihologu, direktoru… Školski psiholog ima ključnu figuru u rešavanju svakog vida nasilja, pa i digitalnog. Njegova uloga je pre svega savetodavna, ali i vrlo dragocena, lekovita, rekla bih. Počevši od toga da psiholog uzima tačne podatke od svih učesnika u nekom nemilom događaju, dolazi do saznanja šta je prethodilo nekom problemu, kako je do njega došlo, ukoliko je potrebno, on dalje daje savet odeljenskom starešini za sankcionisanje nekog od učesnika nasilja, pravi plan za rad sa takvim učenikom putem razgovora, radionica, nekih tribina, panoa, ali takođe se pravi plan i za žrtvu nasilja, tako da je to jedna uobičajna procedura koja postoji u našoj školi i ona se poštuje. Nasilje se može prijaviti i sledećim nadležnim službama, Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na broju telefona 19833, koje je besplatan i anonimam, Nacionalnoj platformi za prevenciju nasilja koja uključuje i decu, cuvamte.gov.rs, ili direktno nadležnim državnim institucijama, odeljenju za borbu protiv visokog tehnološkog kriminala, MUP-a Srbije, na određeni broj telefona 011 306 2000.
Stanojlović-Mičić dodaje da su jako važne preventivne aktivnosti, dobra organizacija, čiji je cilj prevencija nasilja uopšte sa naglaskom na digitalno nasilje. One treba da budu multidisciplinarne, odnosno da se uključe svi akteri školskog života dece, što znači da se kreiraju na relaciji roditelj-učenik-nastavnik. Ukoliko dođe do digitalnog nasilja, isto je neophodno prijaviti.
Naši učenici, moraju da shvate da je škola blisko i bezbedno okruženje za njih i da oni uvek imaju kome da se požele, da ne treba da čekaju, već da reaguju. Ako starešena nije dostupan, uvek je dostupna tu pedagoško-psihološka služba ili se čak mogu obratiti i direktoru. Oni to znaju i mislim da im to dosta znači, jer neke stvari se rešavaju u hodu. Dok razredni dođe sa časa ili iz druge škole, problem je već rešen ili se makar reagovalo, evidentiralo nasilje. Dakle, to je ključno da se oni ne osete usamljeno u svom problemu, već da odmah neko koji je tu priteknu u pomoć, bez straha da će im se nešto loše desiti.
Kada govorimo o preduzetim aktivnostima, neophodan je pojačan vaspitni rad sa detetom koji je iniciralo nasilje, ukoliko do njega dođe, kao i plan podrške za učenika koje je nasilje pretrpelo. Jako je važno da planirane aktivnosti budu i realizovane, odnosno radionice sa odeljenjem, a u cilju negovanja prijateljstva i prevencije digitalnog nasilja.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara, stavovi izraženi u podržanom
medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
